Технологија производње кинеске опреме за прераду нафте-посебно реактора за хидропрераду, који служе као основне компоненте-еволуирала је од асимилације увезене технологије до независне иновације, на крају достигавши водећи светски- ниво.
Јапан Стеел Воркс је 1963. произвео први реактор за хидрообраду; Кина је почела да савладава технологију производње ових реактора касних 1970-их.
1989. године, Цхина Фирст Хеави Индустриес (ЦФХИ) произвела је први кинески потпуно домаћи-ковани-и-заварени реактор за хидропроцесирање великих размера; децембра 1998. ЦФХИ је у потпуности самостално развио ковани-и заварени реактор класе 1000-тона за хидрообраду.
Између 2003. и 2006. године, ЦФХИ је успешно развио тада највећи реактор за хидрообраду угља на свету (тежак 2.044 тоне); 2008. Кина је остварила свој први извоз великог-којеног-и{{7}завареног реактора за хидрообраду велике тонаже.
2019. године, испоручен је први кинески реактор-са стајним слојем (2.270 тона); 2020. године завршен је најтежи појединачни хидропроцесни реактор на свету (3.025 тона); 2021. године завршен је ковани-и-заварени реактор за хидрообраду са најдебљим зидом на свету (358 мм); а у априлу 2024. године, ЦФХИ је завршио и испоручио свих 12 највећих светских реактора од 3.000-тона класе од 3000-тона за стајњак-кованих-и-заварених реактора за хидропроцесу, означавајући стабилну прекретницу у кинеској производњи на нивоу „тешке петрохемијске“ способности петрохемијске опреме.