Рани дизајни балирки су били релативно једноставни, са почетном технологијом балирања која се ослањала на канап. Године 1858. амерички проналазач Џон Ф. Еплби изумео је прву балирку за канапе. У то време, канап је био скуп ресурс; сходно томе, иако је Еплбијев изум био генијалан, није доживео одмах широко усвајање. Ипак, дизајн је остао вредан као референтна тачка због оперативне флексибилности машине.
Технологија балера је значајно еволуирала у годинама након Апплебијевог проналаска. Године 1871, амерички проналазач Валтер Воод добио је патент за балирку за жицу, што је означило велики напредак у овој области. Жица је била и јача и јефтинија од канапа, што је омогућило широку производњу и употребу балирки. Воодова балирка је такође привукла значајну пажњу на изложбама у Уједињеном Краљевству, постављајући темеље за даља побољшања технологије балирки.