Континуиране иновације и усавршавање балирки нису само побољшале пољопривредну продуктивност, већ су подстакле и развој механизоване пољопривреде. Уласком у 20. век, дизајн балирки постаје све софистициранији и аутоматизованији, постепено уграђујући карактеристике као што су аутоматско балирање и везивање. Усвајање мотора са унутрашњим сагоревањем и парних машина диверзификовало је изворе енергије-пребацујући се са раних модела коњске{4}}коње на механичке погоне-и на тај начин омогућио ефикаснији рад.
До средине 20. века напредак у науци о материјалима довео је до даље оптимизације структура балирки. Савремене балирке су способне да сабијају и везују сточну храну, а истовремено се прилагођавају захтевима жетве различитих врста усева, чиме боље испуњавају захтеве пољопривредне производње.